Objavljeno od strane: ===== | decembar 29, 2008

Vladika Danilo vanrednom providuru Antoniju Bembu 12. novembra 1727.

    33.

    Vanrednom providuru Antoniju Bembu
    12. XI 1727.

Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine pregrljeni,
Ne umijući drugo pisat nego se samo poklonit s ovom našom poniženom [knjigom] Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, kako i s onom prvom našom poniženom [knjigom] na koju smo imali odgovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva. I jesmo mučeni i trudni ot mnoge smutnje i ognja među koji gorimo u ovu krajinu, ma pak veće smo mučeni ot naše bolesti nožne, gnjijući moje noge ot truda i zla koje sam zlo dobio u moju mladost trpeći studove i mraze, trpeći stojanje na vasenoštna bdenija, moleći se Gospodinu Bogu za ovi strptivi i bezumni narod, trpeći uzi, okovi željeza, tamnice, košnicu – kako i apostol Pavel za crkov i vjeru – trpeći razorenija i razgrabljenija crkovnago, a sve za službu gospodsku, kako je po svemu svijetu čuveno, a ovden nekimi zlotvormi nevjerovano, nego na lažu obraćeno. Ako se može lukavstvo i jad unutra skrit koji drže lukavi i zli i prokleti človeci, a naša se bolest i trud javno i očito vidi, imajući i čateći sveta pisma koja nas uče da imamo sve istino ufanje po grčaski upovanije na milost Spasitelja Boga da će bit primljeni naši trudi i bolezni pred Spasiteljem Bogom, uzdajući se i u Vašu preveliku mudrost da ćete vjerovat našoj nemošti. Bili smo se spuštili dolje u Grbalj i pristupili blizu Vašega preuzvišenoga gospodstva da se dođemo poklonit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko nas smutiše neki nerazumni koji su došli bezumno u Kotor, a ne avizali naprijed Vaše preuzvišeno gospodstvo ni gospodina kavalijera, a ni našu slabost, a ni Paštroviće, a ni Cetinjane. Ovo ili đavo muti ili nečija prepamet ili sasma bespamet. Ja se nahodim teško mučan, jer sam hrom; ne mogu po gorah ni plješi, ni na konja hodit, a ne bih se lijenio, Bog zna, za umirit krajinu, ne bih gleda lastoću, ne bih gleda visokost i gospodstvi, nego bih apostolski i pješice hodio, i učio i mirio, nego kako priđe više rekoh, pristigoše nas trudi i bolezni. Ne možemo se nakaniti uru hoda poći, a knjige bez človeka slabo slušaju. Zato smo pisali i gospodinu kavalijeru Bući, neka se nađu dva človeka neka rade poć i sastavit ove ljudi na rok urečeni da ne traju i ne troše po dvije, po tri setemane, zašto je malo spenze u ovijeh ljudi. Slabost moja mnogo slabo diše, a Vaša će prevelika mudrost sve dostić i umirit, i ja ću hrom poslužit Vaše preuzvišeno gospodstvo koliko najbolje uzmogu, ma srcem i ljubavlju, a na noge stojat ne mogu ni črtu ot ure, vjerujte mi.

1727, nojemra 12.

Danil vladika

………………………

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 46 (1727-1729, br. 557).

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Kategorije

%d bloggers like this: