Iz knjige:
Radoslav Raspopović: Crna Gora i Rusija

raspopovic_c_gora_i_rusija

Vladika Danilo Petrović Njegoš smatrao Crnogorce i Albance jednom političkom cjelinom

Odlomak iz pisma Vladike Danila ruskom Caru od 12/23 oktobra 1711. godine. U pismu Vladika Danilo Petrović Njegoš objašnjava ruskom caru Petru Velikom đe se prostire njegova duhovna vlast.
On u pismu navodi i brojna albanska plemena i gradove i traži od ruskog cara da „ogradi“ te gradove da se drugi „kraljevi ne bore i ne ratuju za njih“.
Ispada po njegovom viđenju sa početka 18. vijeka, da je smatrao da Crnogorci i Albanci treba da žive u jednoj političkoj zajednici.

Takođe u crnogorsku nahiju, kao šestu, interesantno, još prije 300 godina ubraja i Grbalj.

vlad_danilo_ruskom_caru_1vlad_danilo_ruskom_caru_2

Advertisements


Vladika Danilo Petrović Njegoš, na slici iz 19. vijeka, rodonačelnik dinastije Petrović – Njegoš

vladika_danilo_petrovic_njegos

SVi blogovi od ovog pa naprijed, su skenirana SVA svojeručna pisma Vladike Danila Petrovića Njegoša, objavljena u ovoj  knjizi, koju je izdalo Ministarstvo Kulture Crne Gore 1996. godine.

pisma_vladika

Svojeručni potpis Vladike Danila Petrovića

danil_vladika_crnogorski_

    1.

    Zanu Grbičiću
    Cetinje, 30. IV 1700.

Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu kavalijeru Zanu Grbičiću vele drago pozdravljanje ot mene Danila.
A potom kako mi dođe tvoja gospodska knjiga i razumljeh što mi pišeš poradi zla đela koje se učinilo među Paštrovićima i Cetinjanima kako su ubili ovoga Ivaniševića. Sami znate, gospodine, kakvi su ovi ljudi slobodni. Boga se ne boje, a gospodi do ruke ne dohode koji bi im činio da zlo ne čine, no je usta čojak na čojka te se kolju i pljenjuju, kako i sami čujete. Ali što mi da satvorimo? Učimo ih i karamo po zakonu, no ne hoće slušat, a nam nije dato ni na koga dignuti oruž[j]e, niti imamo vojsku da ih silom ustavimo da zlo ne čine. Naše jest oružije po apostolu glagol Bož[j]i, ali kad ljudi ne slušaju što da im satvorim! Što mi zapovijedi Vaše gospodstvo da Vi otpišemo što misle, ali se mirit, ali svetit, jošt lijepo ne znamo, zašto su ljudi krvavi i ijedci, te je rano š njima o miru zborit, a oko koga svećenja nijesam čuo do jedne riječi što govore da hoće hodit krvniku na kuću, a ot pravijeh se liče i zaklinaju da neće pravoga ticat. I zaista su se i dosad mutili da idu tamo, no smo im mi smetali što smo mogli, ali ne znam hoćemo li moć posad što učinit i smest, zašto misle opet sad se kupit da idu. Drugo ti ne umijem sad pisat, zašto ne znam što misle, no neki govori o zlu, a neki o dobru. A što je komu vljerovat ? Vi znate naše ljudi tvrdoglave kakvi su. Ja ću radit Bog zna, da bude što mirno, ako uzmogu, no je rano, te se ljudi na me jazve kad ih učim na dobro; kako i sami znate da nijesu ovi ljudi mati dobru, no mati svakomu zlu i nepravdi. Tako da znate !

I podrža te Bog u gospodstvu mnoga ljeta !

Aprila 30. dan, u prešu na Cetinje, [1700].

Adresa: Da se preda gospodinu kavalijeru Zanu Grbičiću u gospodske ruke, đe bude

………………….

Original, pisan Danilovom rukom.
IAK, fond UP 20 (1699-1702, br 1097)

    2.

    Paštrovskim suđama i starješinama
    10. VII 1701.

Danil milostiju Božijeju mitropolit skandarijski i primorski.
Smerenije našet pišet va bogospasenoje mesto Paštrojeviće Bogom počatenim suđam i vojevodam i pročim staješinam, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom velikim že i malim koji se povinujete zakonu Božiju i našemu smereniju, mir i radost ot gospoda Boga da imate i ot našego smerenija molitva i blagoslovenije budi sa vasemi vami pravoslavnimi.
Po sih da veste kako dohodiše k nami neki Brajići i kazivaše nam kako se prepirete oko nekijeh granicah koje niti su Brajići ni vi usjekli ni dijelili, no ona gospoda koja su zemljom vladala. Te smo se sami čudili što se bez nevolje bunite i vi i Brajići, te se lijepo pomeždu soboju ne držite kako bratija, zašto je tako i potrebno, e ste susjedi, a kad bi se to kćelo pomakarivat, imao bi tko. Car je i princip živ. Čini mi se nijesu na vas ni na Brajiće naslonili da tijem upra[v]ljate, no drže kako su prva gospoda ostavila. No se ne bunite pomeždu soboju, zašto mi znamo da tu nema ništa do jedne zavisti jednomu na drugoga, ali je zavist ot đavola, a mir i ljubav ot Boga, jakože i vazljubljeni Jovan Bogoslov pišet: „Bratije Bog ljubi jest i prebivajej va ljub[v]i va Boga, perbivajet i Bog va njem“. No se ne bunite, no potrpite i vi. Oni imaće knjige ot tijeh granicah. Tako se izberite tri ali četiri človeka pametna, a odovud toliko. Tako ćete to lasno i viđet, a knjige će na[j]ljevše kazat. Zaludu se svaki muči: neće bolje učinit nako zemlju poklat. No činite mudri da se ne kolju ljudi, zašto nije na nevolju nako ot mahnite pameti. No se odberite tri ali četiri poglavara da dođete kad vi pona[j]voljnije bude da to vidite. Makar ako će i ot duhovnih koji doć: Maksim i pop Marko, koji li je vami na volju. Jošt dva ot s[vj]etovnih, zašto tu mnogo ljudih ne trebuje, kako znate i sami, nako da je veća buloga. No nam otpišite u koji ćete dan doći, zašto su me zvali Brajići da i mi tu budemo, zašto će biti i po vas i po njih bolje ako me kćeste poslušat i vi i Brajići, a to je lasno poslušat. Knjige kažu đe su granice, nako tko misli silom da potapti gospodska pisma, ali mučno, nako kad bi se učinio kakav gospodar koji bi mogo zemlje dijelit. Ali ne bi ni tade, zašto bi pomislio tko je dobar gospodar ne pomeće knjige družine svoje pod noge, no ih potvrđuje. I što mnogo sloviti? No nam otpišite hoćete [li] doći, kako vi tu pišemo, ali ćete nekakve vojske kupit. Ako ćete vojske kupit, ja tu doć neću, nesam bo na to ni ustavljen. Ako li ćete doć, kako vi pišemo, i mi ćemo doći. Tako znajte! I mir Hristov sa vami pravoslavnim!

Mjeseca ijulija 10. dan ljeto 7209 [1701].

Adresa: Da se preda suđam i vojevodam i vasem hristijanom u plemenite ruke u Paštroviće pod pečatom

……………………..

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 19 (1700-1702, br. 300)

    3.

    Pop Đurku, popu Nikoli i popu Peši
    3. I 1708.


Danil Božijeju milostiju mitropolit
Smerenije naše pišet popu Đurku i popu Nikoli, i popu Peši
Mir i blagoslovenije budi sa vami!
Po sih da veste kako smo zapopili te dva mlade popa, a inorije im nijesmo dali dosad. Zato vi pišemo da se sastanemo sutra, paki lijepo učinite hesap i kuće prebrojite, paki da se podijele svakomu pojednako. Sade su Vodice. Na[j] priličnije dohodi. Nemo[j]te izmetat gore kuće nego bolju i goru sasta[v]ljajte kako će svjema pravo bit i tijema dvjema popovima inorija izist. Bošku i Radu nemo[j]te ino satvorit dokle smo ovden blizu, a vazda smo blizu. Koji ne posluša, da pišemo na njega pisanije koje mu neće milo bit.
Tako znajte i l[ij]epo podijelite !

1708, gen[vara?] 3.

……………………..

Original, pisan rukom Vladike Danila.
ACCG, fond: Arhiv iz zaostavštine Mile Nikove Popovića iz Rijeke Crnojevića, br. 1.

    4.

    Vanrednom providuru Nikoli Kontariniju
    7. II 1713.

Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru Nikoli Kontarinu, po prevedroj gospodi mletačkoj sofraproviduru ot Kotora i Novoga, Arbanije i Hercegovine, ljubežljivo pozdravljenje ot mene, Danila vladike ot Cetinja i mitropolita ot Skandarije.
A potom da zna Vaše presvijetlo gospodstvo kako mi napada i zlom ćera kavalijer Buća moju braću ni za kakvu krivicu ni zlo prevedroga principa ni njegovu, nego za pravdu Božiju kroz neke konje turske koje bi ktio uzet da ih proda druzijema Njegušima. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da biste zapoviđeli Bući da se te sile i force ostane, zašto to njegov posa nije, nego su ono konji turski, a ljudi zamalo turski. Neka viđaju oni s Turcima kako mogu. Turci su im one konje ostavili i predali u ruke, a nije Buća. Imaju i oni ljudi vjeru. Ako pošlju Turci da im one konje vrate, vratiće ih poradi vjere i poradi človečastva, zašto su i ono ljudi i boljari i ot boljarah rođeni, iako ih hoće Buća pohorjatit i silom nagnat da mu tuđe daju, da ih prodaje, da se tuđijem hrani. Nijesu moja braća njemu kmetići, nego su ono boljari i boljarski sinovi; nijesu tuđega željni, nego imaju i svojega; a mogli bi i oni prodat one konje da ih iziju, ali neće poradi vjere i svojega ljudskoga obraza, nego čekaju glasa ili knjige ot onoga či su konji ili ot paše da ih iž njegove ruke pošlje, neka se njegovo poštenje broji. Zašto da ga nijesu Turci poznali za dobra čojka, ne bi mu konje ni dali. Bilo je tu dosta i druzijeh ljudi, ali su, eto, nešto njemu na[j]radi konje dati. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da rečete Bući da se te sile i force na prave ljudi ostane, zašto to principov posa nije, niti su, fala Bogu, moja braća što principu falila, ni sakrivala, nego se to ište svijećom zlo i smutnja prave ljudi napadajući.
Tako znajte !
I bog Vaše gospodstvo preuzvišeno p[održao] mnoga ljeta !

Fer[vara?] 7, 1713.

………………………

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 32 (1712.1714, br. 861).

    5.

    Svome bratu Radu
    27. II 1713.

Danil vladika, u hitošt pisah Radu Stjepčevu s braćom.
Tako znajte kako vi napisah dosta. Jošt hoćah, nego mi nesta knjige, ali je dosta i to, nego tako sluša[j]te kako vi pišem u obije knjige. Neka ti konji stoje tu. Nisu to konji Bućini, ni koga drugoga šudita principova nego su to konji turski, tebe osta[v]ljeni na omanat. Ti ih iz tvoje ruke Turkom da[j] ! Neka se tvoje poštenje broji i neka znadu Turci i svaki da su ih čojku ostavili i neka znadu da je i Crna Gora vljerna, a da ih vrneš Bući, osramotio bi i sebe i mene, i svu Crnu Goru, zašto bi reka Buća Turkom: „Vidite li, Turci, kako su Crnogorci nevljerni, ne hoćahu vi ni konje vrnut što ste im na vljeru dali, nego vi ih mi silom ot njih skudžasmo„. Tako bi se Buća falio, a nas sramotio i svu Crnu Goru. Zato ne vrati, ne sramoti ni sebe ni nas, ni sve zemlje, nego neka Turci trebinjski dođu, kako sam ja providuru pisa. Tako konje i vrati, a drugojačije nikad. Čuva[j] se ! Nego neka stoje do Đurđeva dnevi, zašto ja dotle ne imam zbora s nikim, a tede, ako komu uzvaljam, zvaće me i ja ću mu se ozvat, a ja s Bućom nemam dogovora ni zbora, nego s većijema, zašto, hvala Hristu Bogu mojemu koji me darova, imam ja u Crnu Goru i u Primorje i u Brda 200 glavarah i vlasteličićah koji mogu veći gospodari bit ot Buće pri komu ti drago kralju za koga hoće vojevat i krv prolivat, kako i kod istoga ćesara ima našijeh đeneralah, a nekali takvijeh kavalijerah. Ne znamo đe mu je ta kavaljerija, teke jedno prazno ime. Sliši moj Rade, ako se komu ova zemlja s dobre volje predade i počne za njega krv svoju prolivat, pak što boljši ne bude ot Buće, čuma ga umorila da rati i ne vidi! Tako znaj, a ja sam Moskov, Moskov, Moskov! Govorim, govorim, govorim, a či ja, toga i sva zemlja! Ovo se govori ako Moskov ushoće, ako li ne, ostavi! Hvala Bogu.

Fe[rvara?] 27, 1713.

Adresa: Radu Stjepčevu u Njeguše. Ne kri[j] ove knjige, nego ako ti koji prosi, čati često, makar i Bući ispiši kopije.  Za to mene nije brige.

………………………..

Original, pisan rukom vladike Danila.
Faksimil ovog pisma objavljen je u knjizi: Istorija Crne Gore od iskona do novijega vremena. Spisana Simeonom Milutinovićem Sarajlijom. – U Beogradu, 1835, između 44. i 45. strane.

    6.

    Suđima, poglavarima i hrišćanima u Paštrovićima
    2. VII 1713.

Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije i Primorja.
Smernije naše pišet blagorodnim i blagočastivim suđama, i vojevodam, i svijem poglavarom, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom u Paštrojeviće, mir i zdravlje od Boga da imate i ot nas ljubazno pozdravljenije.
Primih vašu poštenu i ljubežljivu knjigu koju mene pišete, i ona prva dođe koju bljeste pisali zboru, i sve dobro i časno blješe pisato kako ot pametnijeh i plemenitijeh ljudih. Nego, draga braćo, nema se komu ovamo pisat, zašto imaju ovamo tri idola: jedan idol preljubodejanije, drugi idol srebroljubije, treći idol grabljenije i krvoprolitije. I dokle se gođ koja grana ne odsiječe ovijema idolima, ne može biti mira ni ljubovi pomeđu narodi, nego stojte svrh sebe i čuva[j]te se koliko bolje možete dokle eda Bog dopusti i pomože te ove idole sakrušimo, zašto mi se jezik zatupi predikajući, a noge prognjiše stojeći oko mira i sloge da bih koje dobro hristijanom učinio, ali se ne može ništa, zašto smetaju idoli. Oni prvi zbor bi častan na Brajiće, a ovi sad rađasmo da bude i časni, ali smetaše idoli, i ja sam pošo dosta jazden s toga zbora, nego trpite kako i ja trpim, a Bog je milostiv, biće nam u pomoć.
Tako znajte i mir Hristov s vami !

Ijulija 2, 1713.

Adresa: Da se preda blagorodnim suđam, i vojevodam i vasem opšte hristijanom u poštovani i plemeniti zbor paštrojevski na pročitanije.

………………………….

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 30 (1712-1713, br. 300)

    7.

    Carskom savjetniku Gavrilu Ivanoviču Golovkinu
    Cetinje, 25. XI 1713.


Presvijetlomu i preuzvišenomu i svake časti i hvale dostojnomu i meždu visočajšimi gospodari previsokomu gospodinu i carskomu savetniku Božijeju milostiju gospodinu i dobrotvoru našemu.
Primite ot nas ovi poniženi i sagnuti list u koji se molimo i mili se dejemo Vašemu presvetlomu i previsočajšemu gospodstvu da biste se samilovali i milostivim okom pogledali na nas i na svu ovu krajinu koja stoji vazda na službu Carskoga Veličanstva i vašega presvetloga gospodstva. Zato vas umiljeno molimo i mili se dejemo: ako pride do vas ovi naš list i naše po Duhu Svetomu ljubaznoje čedo arhidijakon Maksim i naš po plti isti brat Damjan, da biste ih Vašim milostivim okom milostivo pogledali i ka sebe i svojemu gospodskomu krilu primili.
I ašte Vi bude Vaša gospodska volja i zapovijed, možete im svako dobro i ljubav prikazat i čist put otvorit da bi mogli do Vašega presvetloga gospodstva priti i liste i riječi prikazat koje su poslate po istih višepisanih naših. I što bi vi oni skazali, da ima vaše presvetlo gospodstvo vjerovat i za istinu primit, zašto znamo da Vašemu gospodstvu mnogo knjigah ot mnogo stranah dohodi. Može bit da nas i našu krajinu i oklevetaju i mraze. Zato se vašemu presvetlomu gospodstvu molimo da ne biste svakomu glagolu i svačijema knjigami vjerovali, zašto će se svačije djelo u nekoje vreme znati i čisto obličiti.
Zato se paki molimo i mili se dejemo pred Vašijem presvetlijem gospodstvom: primite višepisanoga našego arhidijakona i našego po plti brata Damjana i pokažite na njih Vašu gospodsku milost, i pošljite ih s vašom preporukom do Carskog Veličanstva. A sve poradi službe carske kako vaše gospodstvo Bog nauči da biste im dali i malo harča, i potroška dokle bi ot Cara koju milost imali, a sve s Vašega gospodstva preporukom. Uzdamo se ovu milost ot Vašega gospodstva imat, zašto ako Bog pospeši, ima znati i Carskoje Veličanstvo i Vaše presvetloje gospodstvo kako smo i mi mnogo našega blaga potrošili poradi carske službe, tako i danas trošimo. I nas ljudi i narodi ne osta[v]ljaju nego se oko nas kupe i čekaju ot Cara knjige i koje drugo utešenije. Tako znajte, i Bog Vaše gospodstvo podržao mnogoletne.

1713, nojemra 25, u Cetinje

Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije, Vaš bogomoljac

……………………………

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh 1, l. 34, 34 ob.
Milović 1989 503-504 (iz arhivske zbirke Branka Pavićevića).
Petrović, zbirka kopija dokumenata.

    8.

    Sekretaru Petru Vasilijeviću Kurbatovu
    Moskva, 29. VIII 1715.

Sijateljnejšemu i blagorodnejšemu gospodinu gospodinu i mojemu milostivejšemu patronu i dobrodeju gospodinu Petru Vasilijeviču Kurbatovu, sekretaru
Mi nižeimenovani, vazdašnji i vasegdašnji Vašego sijateljstva bogomoljci, blagodarenije i niskoje poklonjenije posilaju Vašemu blagorodiju i molju se što bi neoskudela i neotjemljena bila ljubov Vaša ka našemu smereniju, što biste prikazali Visokosijateljnejšemu Grafu o našemu trudnomu zabavljeniju na Moskvi. I kako nam pišu naši prijatelji ot naših stranah što bismo se skoro vazvratili va svoju stranu prežde zime, a zima prispela jest, kako Vaše sijateljstvo sami vidite, a mi nikakovo delo savršeno ne upravili. Toliko nešto denag skoro primili a knjigi s veliko mukom včera primili, i to ne vse, kako prosili i u donošenija pisali poradi Petra Bjeloga, sveštenika, da mu podare knjigi i rizi. I tako nam se obeštalo, a ovamo ne odalo: ni knjigi ni rizi. A i nami ješte ne odali riznicu ni persone. Toliko se molju, budite nam hodataj u Visokosijateljnejšago Grafa što bi ima ka nam svoje ljubovnoje milosrdije i što bi obeštanaja nam skoro i pravo isplnili da ne budemo posramljeni pred inovernimi jeziki.
Pročeje prostite nam! Pisasmo u hitošt. A poslije, ašte Bog izvolit, prostranije budem pisati za svašto i kopije ot svake moje knjige poslat Vašemu sijateljstvu, koje mi pišu moji verni prijatelji i dobrotvori. Tačiju se sve bojim da se nahodimo za ovu riznicu i za ove persone prevareni. Tako slišimo a lijepo ješte ne znajemo dondeže svojima očima ne vidimo budut li raše ili ni.
Danil mitropolit skandarijski i primorski a[v]gu[sta] 29, 1715, u Moskvi. Molju se otpišite nami.

……………………..

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh. 1, l. 165.
Milović 1989 517-518 (iz arhivske zbirke Branka Pavićevića).
Petrović, zbirka kopija dokumenata.

Older Posts »

Kategorije